Борис Тадић: Европа значи посао
Београд, 14. априла 2008. године

Обраћање председника Бориса Тадића на округлом столу "Европа значи посао"

Наш циљ је снажна, компетитивна, такмичарска српска економија, пуна запосленост наших грађана, економски, политички, технолошки раст, снижавање безбедносних ризика и подизање потенцијала земље да брани властити интегритет.

Када кажем Европска унија, као примарни спољнополитички циљ, Косово је унутрашњи политички циљ, ту мислим на јасан, прецизно пројектован систем корака према учлањењу у ЕУ, дефинисано време у којем то морамо да урадимо, оптимално време, капацитете да то урадимо, пројектоване притиске и оптерећења по наш укупни политички систем. Да бисмо остварили такав циљ, ја мислим и на преузимање одговорности за остваривање тог циља.

Да бисмо бранили Косово, ми морамо да приступамо одбрани Косова на међународном плану. То су спољнополитички кораци које изводимо. Први важан циљ јесте Генерална скупштина УН, морамо спречити да већина чланица УН призна овако нелегално Косово.

Када је у питању ЕУ, први конкретан циљ јесте потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. У читавој овој пројекцији ми морамо имати јасну визију развоја земље, образовања, енергетике и науке - то су развојни ресурси друштва. Енергетика, образовање и наука морају бити доминантни развојни сектори у Влади Србије у будућности и министри у овим доменима морају да се баве својим послом, а не политичким темама као што је Косово. Што кажу политичари, политика је наука, образовање и енергетика у ужем смислу те речи, све остало је изведено из ова три сектора, и зато сам имао потребу да вам кажем како видим значај развоја науке, енергетике и образовања у нашој земљи.

Србија нема алтернативу до европску будућност. Колико год се то неком свиђало или не свиђало, то је напросто тако. Српска економија нема другу алтернативу. Грађани Србије немају алтернативу и они то веома добро препознају. Време остварења овог циља је суштински важно и за пуну ефикасност и нашу успешност на крају. То време мора да буде скраћено, али то време од данас па до учлањења у ЕУ мора да буде искоришћено на прави начин. Ми смо јефтино тржиште овог тренутка, сви желе да инвестирају у наш металски комплекс овога тренутка, у ауто индустрију, али само уколико Србија политички иде у правом смеру. Уколико Србија политички лута, она доводи у питање европске интеграције. Када се сваког дана у политичкој дебати у Србији шаљу антиевропске поруке, онда нема јасне опредељености нити помоћи да се остваре ови циљеви.

Учлањење у Европску унију обезбеђује приступ структурним фондовима ЕУ, 100 милијарди евра је искористила Пољска од структурних фондова ЕУ, исто толико и Грчка. Једини начин да се смањи незапосленост јесте креирање нових радних места, креирање нових послова. То је могуће само кроз велике инвестиције и приступ капитала Србији. Стране инвестиције су од директне важности, највеће могуће важности, за подизање запослености у Србији и то и деца у основној школи знају. Непотписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ директно или индиректно смањује ниво инвестиција, смањивање нивоа инвестиција смањује запошљавање, смањивање запошљавања води Србију у заостајање, Србија у заостајању јесте и технолошки, а јесте и грађански, јесте и цивилизацијски земља која не може да се суочава са изазовима који су пред њом.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ чине се многе важне ствари. Прво, идемо према чланству у Европској унији, правимо амбијент за додатне инвестиције, решавамо проблем незапослености који је горући проблем са којим се наша земља суочава овог тренутка. Наша незапосленост је на нивоу 18,8% овог тренутка, у земљама Европске уније незапосленост је отприлике, у просеку, 7%. Када бисмо ми имали незапосленост на нивоу од 7%, практично само онај део становништва који неће или не може да ради, једино он не би имао посао, а сви они који хоће и могу да раде, имали би посао. Да не говорим колико је то важно са становишта социјалног развоја, социјалне правде. Да не говорим колико је то важно са становишта ваших интереса, пуне запослености, остваривања профита и раста ваших компанија. Бугарска и Румунија већ оскудевају у радној снази, то треба да буде и визија Србије. (…)

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ - тај корак је вишеструко важан и ја просто хоћу са вама да продискутујем и његову политичку, економску и безбедносну димензију. Али, хоћу да продискутујем са вама и да искажем перспективу тог корака у придруживању Европској унији, потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, са становишта интереса ваших радника, не само са становишта ваших интереса, већ и укупног развоја ваших компанија, па у том смислу и развоја читаве земље. На крају, даћу том кораку, потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, и косовску димензију, пошто видим да се она данас на један невероватан начин дискутује у нашем парламентарном животу. Поново се враћамо неспремности да рационално приступамо проблему са којим се суочавамо. Што више емотивно приступамо проблемима са којима се суочавамо, мање ћемо имати позитивних ефеката. Ви то веома добро знате.

Споразум о стабилизацији и придруживању изнад свега представља уговор о нашим трговинским односима са Европском унијом. Дакле, он је у највећој могућој мери економски уговор, уговор о трговинским односима који регулише на који начин ми пласирамо наше производе на тржиште Европске уније, на који начин производи из ЕУ јесу пласирани на наше тржиште, ту мислим и на сировине, али мислим и на готове производе.

Велика је ствар што смо и ми практично завршили преговоре са Европском унијом о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Велика је ствар што смо парафирали тај уговор. Тежак проблем је што нисмо потписали тај уговор. Добра ствар је што је влада једногласно, још једном понављам - једногласно одлучила, у време пуног мандата владе, да се потпише тај уговор и одредила онога ко ће потписати тај уговор, а то је потпредседник Владе Републике Србије.

Шта је идеја европског придруживања? Већа интеграција наше привреде у европску привреду. Шта је идеја? Убрзавање инвестиција, прављење амбијента у коме су инвестиције стално повећаване, не амбијента у коме су инвестиције стално снижаване. Прошле године 23% је порасла трговинска размена између европских земаља и Србије. Позитиван ефекат. Непотписивање овог уговора смањује трговинску размену, непотписивање овог уговора смањује потенцијале за извоз. Велика је обмана да непотписивање овог уговора не производи штетно дејство. Оно производи директно штетно дејство по нашу привреду и економску стабилност, директно штетно дејство! Непотписивање овог уговора смањује заинтересованост страних улагача у нашу привреду, нема никакве дилеме, посебно улагача који долазе из ЕУ, скоро 60% наше укупне трговинске размене, 56%, јесте управо са земљама ЕУ. Доминантно, инвеститори јесу инвеститори из ЕУ. Да будем крајње прецизан: из ЕУ или из земаља које су у блиској политичкој, безбедносној вези са земљама Европске уније, дакле, које имају блиску комуникацију и међусобну размену информација.

Наш циљ је снажна, компетитивна, такмичарска српска економија, пуна запосленост наших грађана, економски, политички, технолошки раст, снижавање безбедносних ризика и подизање потенцијала земље да брани властити интегритет, подизање капацитета земље да брани властито достојанство. Када кажем и Европа и Косово, и Косово и Европа, мислим и политички, мислим и историјски, мислим и економски, мислим и развојно. Дао сам аргументацију зашто тако мислим. Оне који кажу "не може се остварити и један и други циљ", морам да разочарам. Мора се паралелно остварити и један и други циљ, и Косово и Европа. Ако почнемо да се бранимо само Косовом, а запоставимо Европу, нећемо одбранити ни Косово. Ако се бавимо само Европом, а запоставимо Косово, нећемо бранити ни интегритет земље, ни само Косово. Када кажем одбрана Косова, мислим на пројекцију реалног компромиса, који мора да се досегне кроз преговарачки процес, а не кроз ратове и нова разарања, кроз девастирање наше привреде. (…)

(Извод из говора председника Бориса Тадића на округлом столу "Европа значи посао" у Привредној комори Србије)
   

Најаве